NEGOTIN - Meštane brdsko-planinskog sela Malajnica, na dvadesetak kilometara od Negotina, podelila je ista vera, pravoslavna, ali dve različite crkve - Srpska i Rumunska.
Ovo vlaško selo sa svoja tri zaseoka Didići, Dubrava i Pernječ, jeste, i ovako, teritorijalno podeljeno, deli ga i reka Zamna na čije se obe obale prostire. Podelio ga je i episkop Danilo Stoenesku, klirik Rumunske pravoslavne crkve sa sedištem u Vršcu, koji je na Vavedenje 4. decembra osveštao zvona hrama podignutog u rejonu Didića, na porodičnom imanju Bojana Aleksandrovića, poverenika Rumunske pravoslavne crkve.
I sami Malajničani nisu sigurni da li je zvonik i crkva sa novoizgrađenom kućom na proplanku rumunska ili srpska crkva. Neki su skloniji da tvrde da je u pitanju vlaška crkva, budući da se u ovom selu govori tim jezikom, sličnim rumunskom, ali ne i identičnim.
- Odavde do Niša sve je vlaško. Mi smo pravoslavci, slavimo i slavu Petkovicu. Nigde ne piše da je to rumunska crkva. Može da bude i ovakva i onakva, i srpska i vlaška. Mi nismo Rumuni, već srpski Vlasi, što da nam sveštenik ne propoveda na vlaškom - kaže Vojislav Aleksandrović (73) iz zaseoka Didići, pokazujući krstić koji je prisutnima na osveštanju zvona podelio vladika Danilo i pamflet na rumunskom, na kojem jasno piše da ga je štampala Rumunska pravoslavna crkva.
Stanovnici Dubrave i Pernječa, njih oko 125 domaćinstava, pak, protive se izgradnji ovakvog hrama. Oni smatraju da RPC unosi razdor među vlaškim stanovništvom, koje sebe smatra pastvom Srpske pravoslavne crkve.
- Problem je u tome što Malajnica uopšte nema crkvu, već se na službu do sada išlo u obližnji Štubik, Jabukovac, Dupljane. Mi smo kao mesna zajednica tražili od SPC projekat za crkvu, da je zidamo tu u centru sela, u rejonu Dubrave - kaže Radiša Bogdanović, referent Mesne kancelarije "Malajnica".

U rejonu Didića, sa 75 pretežno starijih domaćinstava, kažu da će "pravu" crkvu tek da izgrade, čim za to dobiju dozvolu. Spremni su i da finansiraju njenu izgradnju. Odabrano je i mesto kraj puta na kojem je podignut krst zapis. Na toj poljani zatekli smo i blokove za temelje.
- Ovo ovde sa zvonikom će biti manastir, a naša crkva će biti izgrađena na drugom mestu, kraj zapisa, i ona će biti naša vlaško-srpska - kaže Dragoljub Aleksandrović, koji je zajedno sa ocem Vojislavom prisustvovao poseti vladike Danila.
Sam čin tog osveštenja, kojem je, kažu prisustvovalo oko 200 ljudi, pratile su i kamere Rumunske nacionalne televizije. Po pričanju prisutnih, došli su i gosti iz Rumunije.
- To neki kažu da je politika u pitanju. Nije, nema to veze sa vlaškim strankama. Što da nemamo crkvu, vlašku, srpsku, svejedno je. Može i jedna i druga - kaže Dragutin.
Sa ovakvim mišljenjem ne slažu se, pak, ostali meštani Malajnice. U centru sela, u rejonu Dubrave, Borivoje Nikolić i Ivica Dumitrašković ogorčeno kažu da se na Didićima gradi rumunska, a ne vlaška crkva.
- Zašto ne idu u Rumuniju, a ne da zidaju crkvu ovde. Imamo mi našu veru, srpsku pravoslavnu.




SUDSKO-CRKVENI POSTUPAK

VLADIKA timočki Justin najavio je da će protiv vladike Danila povesti crkveno-sudski postupak zbog neovlašćenog upada na područje Eparhije timočke. SPC je ovaj postupak vršačkog vladike osudio kao grubo mešanje u život jedne autokefalne crkve.