Hoće li posle mađarskog pitanja u Vojvodini pred Evropskim parlamentom uskoro biti otvoreno i vlaško pitanje u istočnoj Srbiji

Marinika Čobanu
Nakon internacionalizacije problema nacionalnih manjina u Srbiji, potaknute srpsko-mađarskim incidentima, upozerenje koje je Srbiji upućeno iz Evropskog parlamenta 13. oktobra, čini se da neće biti poslednje. I sam ministar za ljudska i manjinska prava, Rasim Ljajić, javno je izrazio zabrinutost da bi i druge države, kao što je Rumunija, mogle otvoriti pitanje manjina. Ovu strepnju je Ljajić podstakao ocenom da je Rumunija vrlo blizu Evropske unije, te ne bi bilo čudno, kako je rekao, da taj momenat sada iskoristi, dok je Srbija slaba.
Budući da Ljajić nije konkretnije govorio o kakvim bi intervencija Rumunije moglo biti reči, da se pretpostaviti da je upoznat sa inicijativom Vlada Kubreakova, evropskog parlamentarca i Rumuna iz R. Moldavije, koji "vlaško pitanje", odnosno pitanje Rumuna iz Istočne Srbije, namerava da stavi pred Evropski parlament.

Ristea: Rumuni i Srbi nikada nisu imali sukobe - Hajde zajedno da se zapitamo zašto Rumuni iz Moldavije hoće da govore o rumunizmu u Srbiji, ako pri tom ni sami nisu rešili svoje probleme, iako su najbrojniji od ukupnog stanovništva Moldavije? Ili da se zapitamo ko upravlja ovim paralelnim politikama? Jer ja ću vam reći, kao prvo, da država Rumunija nikada nije tražila od Rumuna u Srbiji ništa više nego da budu lojalni državi u kojoj žive, ali da pri tom ne zaborave na svoje poreklo. Drugo, kako istorijske, tako i trenutne okolnosti Rumuna iz Srbije i Rumuna iz Moldavije suštinski su drugačije, pa i njihovo rešavanje mora biti drugačije. Treće, Rumunija nema nijedan patriotski poriv zbog gubitka nekakve zemlje u Timočkoj Krajini, kao što je to slučaj sa Moldavijom. I četvrto, Rumuni i Srbi ne samo što su prve komšije i pravoslavna braća, već i narodi koji nikada nisu imali sukobe. I stoga će i Rumunija, upravo 17. novembra, kada bude preuzela predsedavanje Savetom ministara Saveta Evrope, odmah staviti na tapet problem Kosova i time, na neki način, i sama preuzeti deo odgovornosti jedne države iz regiona Balkana za rešavanje ovog pitanja", objašnjava Ristea za Danas.

Naime, Kubreakov je ovih dana sačinio predlog rezolucije kojom bi se Srbija upozorila zbog nepoštavanja prava stotine hiljada "Vlaha, odnosno Rumuna u Istočnoj Srbiji". Tekst ovog predloga rezolucije potpisalo je 14 članova Evropskog parlamenta iz Francuske, Italije, Makedonije, Litvanije, Gruzije, Poljske, Letonije, Moldavije i Rumunije, sa namerom da se najpre otvori rasprava o "vlaškom pitanju" u Srbiji, a potom i da se preduzmu direktne mere za zaštitu prava i sloboda ove etničke zajednice.
Situacija na terenu čini se, ipak, umnogome drugačijom. Šef misije Ambasade Rumunije u Beogradu, Lučijan Ristea, insistira na činjenici da su neopravdane sumnje da iza ovakvih ili bilo kakvih sličnih inicijativa stoji Rumunija, kao i da one nemaju nikakve veze sa zvaničnom politikom Rumunije. Ristea u ovoj rezoluciji vidi zapravo nameru da se, kako navodi, problem Rumuna u R. Moldaviji indirektno reši kroz "vlaško pitanje",

KONFUZIJA OKO IDENTITETA
Upravo je problem samog identitea Vlaha ono što stvara najveću konfuziju. Jer ukoliko bi sled stvari bio takav da bi Kubreakova Rezolucija bila zaista usvojena, Srbija bi se opet našla u uslovljenoj poziciji zbog "vlaškog pitanja", iako je još sasvim nejasno ko je među njima šta i na osnovu čega bi se bilo kakvi kriterijumi mogli ustanoviti. Naime, od nekih pola miliona Vlaha, koliko se nezvanično procenjuje da ih ima u istočnoj Srbiji, jedan deo njih se izjašnjava isključivo kao Vlasi, drugi kao Rumuni, treći kao Srbi, a četvrta grupa se izjašnjava kao Rumuni samo na rumunskom jeziku, a Vlasi postaju na srpskom.
Ova poslednja grupa, koja je trenutno i dominantna među Timočanima, već je predala Ministarstvu SCG za ljudska i manjinska prava dokumenta za osnivanje nacionalnog saveta Vlaha, a osnivačka skupština se očekuje sredinom novembra.
Inače, u postojećem Nacionalnom savetu Rumuna (NSR), po prvi put je, u septembru prošle godine, na čelnim funkcijama izabrano nekoliko ljudi iz "vlaškog korpusa" iz Timočke Krajine, koji su se izjasnili kao Rumuni. Potom je, u junu ove godine, otvoreno Odeljenje NSR u Kladovu koje, između ostalog, pomaže studentima iz Timočke Krajine (iz svih pomenutih "kategorija") da dobiju stipendije za studije u Rumuniji. Nedavno je NSR, prvi put zvanično zatražio i uvođenje u nastavu rumunskog, kao maternjeg jezika u istočnoj Srbiji (u mestima Slatina, Brestovac i Rahovac).
Ipak, inicijatori nacionalnog saveta Vlaha smatraju da Rumuni iz Vojvodine, koji su dominantni u Nacionalnom savetu Rumuna, ne mogu adekvatno da se bore za interese Vlaha u istočnoj Srbiji, jer vojvođanski Rumuni ne mogu da shvate da na srpskom timočki Vlasi kažu da je njihov maternji jezik vlaški, a na rumunskom kažu da je njihov maternji jezik rumunski, i da je, kako navode, to u stvari jedno isto. I tu je suština konfuzije. Jedan od nosilaca ovakve provlaške opcije, Predrag Balašević, koji i svoju stranku Demokratska partija Vlaha Srbije, na rumunskom piše i izgovara "Partia Democrata a Rumânilor din Sârbie", razjašnjava ovu konfuzije na sledeći način u jednom rumunskom mediju: "Kada govorimo o jeziku, mi govorimo o rumunskom jeziku. Kada govorimo o narodu odavde, govorimo o Rumunima. Govorimo o sinonimima koji postoje u srpskom i rumunskom jeziku između reči "vlah" i "rumun".
Dragiša Kostandinović, prvi potpredsednik Nacionalnog saveta Rumuna i šef teritorijalnog Biroa NSR u Kladovu, Rumun je iz istočne Srbije koji se i na srpskom i na rumunskom izjašnjava kao Rumun. On smatra da Srbija ne bi trebalo da ima nikakav interes da vlašku zajednica ne prizna kao rumunsku: "Bez obzira što bi rumunska manjina tako postala najbrojnija u Srbiji, mislim da su stavovi na kojima sada insistira provlaška struja, najmanje povoljni za Srbiju. Jer ako već ima naznaka da Vlasi treba da se smatraju posebnim narodom koji nema matičnu zemlju, iz čega proizlazi i da su Vlasi konstitutivan narod Srbije, onda se mogu pretpostaviti i druge namere koje nije isključeno da će se jednom pojaviti. Ko ne zna šta to znači, neka se priseti prethodne decenije i problema sa drugim konstitutivnim narodima Jugoslavije", ocenjuje Kostandinović.

SLUČAJ MALAJNICA
Činjenica je da su srpsko-rumunsko-vlaške tenzije podignute upravo na početku ove godine, poznate kao "slučaj Malajnica". Naime, nakon podizanja rumunske crkve u selu Malajnica (opština Negotin), na zemljištu koje je u privatnom vlasništvu rumunskog ipođakona sveštenika Bojana Aleksandrovića, i koju je tada osveštao rumunski episkop za srpski Banat Daniil (inače nepriznat od strane SPC), Aleksandrović je tvrdio da mu lokalna vlast u Negotinu preti demoliranjem crkve. Problem je nastao nakon oštre reakcije SPC i episkopa timočkog Justina, zbog toga što Aleksandrović nije ispoštovao kanonsko pravilo između sestrinske srpske i rumunske pravoslavne crkve, odnosno nije zatražio saglasnost od nadležnog episkopa Justina koja je neophodna za izgradnju jedne crkve na teritoriji druge, već postojeće. Mogući je sukob rešen samo jednim diplomatskim razgovorom između Lučijana Riste, otpravnika poslova Ambasade Rumunije u Beogradu i Milana Radulovića, ministra vera u Vladi Srbije, kada je Ristea obećao Raduloviću da za Uskrs neće ići u malajničku rumunsku crkvu i da će time jasno pokazati da Rumunija ne stoji iza podizanja crkve u Malajnici. Ristea je obećanje i ispunio, a crkva je "spasena". No, ipođakon Bojan Aleksandrović tada napušta Nacionalni savet Rumuna, čiji je član bio, i nezadovoljan, priključuje se struji koja danas promoviše osnivanje nacionalnog saveta Vlaha.
Otpravnik poslova Ambasade Rumunije u Beogradu Lučijan Ristea, kaže da Rumunija neće više dozvoljavati da bilo ko zloupotrebljava njeno ime i pomoć, tako što u zavisnosti od interesa, različito žonglira u dvema državama. Zbog toga se, kaže Ristea, stvorila iskrivljena slika da Rumunija stalno pretenduje na Vlahe i pritiska ih da se izjasne kao Rumuni, što nije tačno. Stoga su za Risteu iznenađujuće reakcije da bilo ko u Srbiji može očekivati nekakvu intervenciju Rumunije po pitanju rumunske zajednice: "Tim više što mi je sam ministar Ljajić lično nedavno rekao da zna da Rumunija ne vodi nikakvu intervencionističku politiku mešanja u interne stvari druge države", navodi Ristea.
Biće svakako zanimljivo čuti kako i o čemu će diskutovati ministar Ljajić i njegov kolega iz Rumunije, Mihai Georgiu u okviru prvog susreta rumunsko-srpsko-crnogorske mešovite komisije, koji je dogovoren za kraj ove godine. Autorka je urednik-komentator u listu "Libertata" iz Pančeva