Nove pretnje Srbima i Vlasima u Boru

Težak život i siromaštvo podstiču versku i nacionalnu netrpeljivost: Narodna kuhija u Boru

Bor - Crni Alah ponovo se pojavio, samo sada ne u vidu grafita na zidovima starih zgrada u centru Bora, nego u poštanskim sandučićima stanovnika mesnih zajednica Centar i Sever.
Ovoga puta istomišljenici onih koji su pre samo mesec i po dana ispisali grafite krajnje nacionalističke, šovinističke, pa i rasističke sadržine (policija intenzivno traga za počiniocima ovog nedela), izrezali su reči i slova iz novina i na "letku" veličine A4 "posejali" gnusne reči mržnje. U Boru, otkako je 1947. godine proglašen gradom i otkada su u njega počeli da se doseljavaju građani iz siromašnijih krajeva bivše Jugoslavije i to najviše sa juga Srbije, do ovih dana nije se tako nešto, prema ocenama građana, sramno i prljavo događalo.

Očekuju se rezultati policijske istrage Policija, zasad, ne daje podatke o istrazi. U svakom slučaju, Boranima je neprijatno, a većina, sa kojima smo razgovarali, smatra da će mnogo toga isplivati na površinu već narednog meseca kada je zakazan generalni štrajk celog RTB Bor i kad će ponovo krenuti mitinzi i protestne šetnje Radničko-građanskog pokreta Otpor. Radnici će, ne osvrćući se na kojekakva mračna podmetanja, zahtevati više rada i reda, redovne plate i bolji život za sve.

Bor je višenacionalna sredina u kojoj ravnopravno, već decenijama žive pripadnici 26 nacija. Najviše je Srba i Vlaha, jer od 12 sela u ovoj opštini njih jedanaest je naseljeno vlaškim autohtonim življem.
Tiho, ali ne i tako opasno "raslojavanje" započelo je pre petnaesetak godina i to osnivanjem Pokreta Vlaha i Rumuna Jugoslavije sa sedištem u Slatini, selu nadomak Bora. Posle nekoliko godina, Pokret je promenio strategiju i postao je organizacija Rumuna. Na drugoj strani, osnovane su provlaške i prorumunske partije. Jedni zagovaraju da su Vlasi Rumuni, a drugi, opet, smatraju da su isključivo Vlasi, mada nije mali broj onih koji se izjašnjavaju kao Srbi.
Presednik Vlaške demokratske unije Slobodan Đurđević ne želi ni da razgovara o "rumunizaciji" Vlaha, ali nije protiv ideje da se stvori neka vrsta čvrste autonomije između Dunava, Timoka i Morave. Međutim, u celoj toj priči dosad nije bilo nikakvih "Crnih Alaha" i to je apsolutno novi izazov i za vlast i za oduvek miroljubive građane Bora i njegove okoline.
Na jednoj od skupština Udruženja Roma "Stevan Đorđević-Novak" istaknuto je da je u gradu bakra između pet i šest hiljada Roma, s ubedljivom većinom muslimanske veroispovesti. Ne tako davno javila se i ideja da se podigne džamija, što nije posebno uznemirilo neistomišljenike. Ovo Udruženje dobilo je zgradu bivšeg zatvora i preuredilo je u Dom kulture. Bilo je mišljenja da je Romima trebalo dati pristojniji prostor. Takva istupanja su i zlonamerno tumačena u stilu da je neko protiv muslimanskih Roma, ali je vremenom sve "leglo", bez ikakvih nesporazuma.
U Boru je, ipak, poslednjih meseci započeta prećutna kampanja o tome ko odlazi, ko "ostaje na svome", ko se doseljava u ionako osiromašen grad. Otpuštanjem četiri hiljade i spremnošću da se uruče otkazi za još 2.500 radnika, tenzije i netrpeljivost rastu. Sve je očiglednije da je mesta za iole kvalitetan život malo ili nedovoljno. Poslednjih dana gradom kruži priča da će se iz Beograda i sa Kosmeta i juga Srbije organizovano doseliti još pet hiljada Roma i da je Evropska unija obezbedila novac za projekat gradnje montažnih kuća u nizu. Predsednik SO Bor Krsta Kalčić rekao je nedavno u jednom neformalnom razgovoru da su to "najobičnije gluposti i da on o tome zaista ništa ne zna".
- I ja sam čuo za tako nešto. Ne verujem da u opštini imaju takve ideje, budući da se mučimo kako da obezbedimo pare za Narodnu kuhinju koja nije radila sedam dana i zbog čega je stvorena prava panika. Bor je samo na papiru razvijena opština. Kod nas je sedam i po hiljada ljudi bez posla, biće ih bez radnog mesta još oko četiri hiljade, dok između 12 i 13 hiljada građana nema sigurnu egzistenciju - kaže Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog Samostalnog sindikata.
Pitali smo neke od spomenutih u "redosledu smrti" Crnog Alaha (Milivoje Janošević, dr Vlastimir Trujić, Dragi Lupulović, novi vlasnik trgovinske kuće "Centroistok", svi iz redova vlaške populacije) šta misli o svemu tome, i oni su odgovorili da je na policiji da što pre pronađe vinovnike. Dr Trujić (bivši i predsednik OO DS i direktor Instituta za bakar) smatra da je reč o "čistim bolesnicima". B. Filipović