Raspravom o zakonu o državnom pečatu nastavljeno redovno zasedanje Skupštine

S velikom pažnjom pratili raspravu: Sa jučerašnje sednice Skupštine Srbije

Beograd - Ako parlament usvoji Vladine predloge zakona o državnom pečatu i pečatu državnih i drugih organa, o čemu su juče raspravljali poslanici Skupštine, Srbija će prvi put kao samostalna država dobiti ovo obeležje i simbol državnosti. Zakon previđa da državni pečat bude okrugao, da u sredini ima državni grb, a u krugu oko grba biće ispisan naziv Republike Srbije, na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom. Obrazlažući predloge zakona ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kao novinu je istakao i to što će lokalne samouprave i van Vojvodine dobiti pravo da, sem na srpskom, naziv države na pečatu ispisuju i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, u sredinama u kojima etničke manjine imaju zakonsko pravo na službenu upotrebu svog jezika.
Tokom rasprave o državnom pečatu, Aleksandar Vučić (SRS) pokrenuo je i pitanje Vlaha. On je optužio državne organe da Vlasima pokušavaju da nametnu rumunski jezik. Vučić je optužio Živu Lazića iz Demokratske vlaške stranke i Nacionalnog saveta vlaške manjine da je, suprotno volji većine Vlaha, od državnih organa tražio da rumunski jezik bude priznat i korišćen u sredinama u kojima žive Vlasi. Milan Marković je odgovorio da će novim zakonom o lokalnoj samoupravi i savetima nacionalnih manjina biti precizirana službena upotreba jezika manjina i da Ministarstvo ne može da se bavi standardizacijom jezika manjina.

Polemika oko povratka Roma u Vojvodinu Srđan Šajn iz Romske partije i Dušan Bajatović (SPS) protestovali su zbog apela Andraša Agoštona, lidera Demokratske stranke vojvođanskih Mađara, da Romi povratnici ne budu naseljavani u većinsko mađarska mesta u Vojvodini kako ne bi bila menjana etnička struktura. Odgovarajući, poslanik SVM Laslo Varga je kazao da nema nameru da brani Agoštona i tumači njegove stavove. "Pravo na slobodan izbor mesta stanovanja je nesporno, ali Agoštonova izjava govori o drugoj odredbi, poštovanju člana 78 Ustava Srbije kojim se zabranjuje preduzimanje mera koje bi menjale sastav stanovništva u manjinskim sredinama", smatra Varga.

- Što se tiče odnosa Vlaha i Rumuna u Srbiji, to je kompleksan odnos. Imao sam tri razgovora s rumunskim ambasadorom vezanim za ovo pitanje, kako bi bilo rešeno na najbolji način - rekao je Marković.

Manjine imaju kandidata za Ustavni sud Poslanik Liste za Sandžak i zamenik šefa poslaničkog kluba stranaka nacionalnih manjina Bajram Omeragić najavio je juče u Skupštini Srbije da će ova poslanička grupa imati svog kandidata za člana Ustavnog suda i da će to biti Bošnjak. Omeragić nije želeo da kaže ime, ali je naveo da je reč o sudiji iz Novog Pazara koji ispunjava sve uslove i nije član ijedne stranke. Kako nezvanično saznajemo, kandidatkinja poslaničke grupe manjina za sudiju Ustavnog suda biće Zejnepa Kavralić.

Vučić je nekoliko puta komentarisao prilog TV B92 o stanju u Staroj Pazovi, čiji je predsednik opštine radikal Srđa Komazec i Inđiji, na čijem je čelu Goran Ješić iz DS. Vučić je demantovao navode ove televizije da Stara Pazova drastično zaostaje za Inđijom. Odgovorio mu je bivši predsednik staropazovačke opštine Jovan Tišma (DS) koji je optužio Komazeca da je oštetio opštinu za više miliona, tako što je 18 hektara najboljeg zemljišta prodao za 5,3 evra po kvadratnom metru. Odgovarajući Tišmi, Vučić je naglasio da protiv Komazeca nema krivičnih prijava, a da ih protiv Tišme ima dvadesetak. On je Tišmu optužio i da je "najveći narkodiler, što je opšte poznato". Na to mu je predsednik Skupštine Oliver Dulić izrekao opomenu. S. Biševac -  S. Čongradi