Priroda, kao najveća nepoznanica, kod ljudi je uvek izazivala strah i poštovanje. Kod žitelja istočne Srbije on je, međutim, od davnina osmišljena, a životinje i biljke najveći su saveznici vlaških vračara. Vlasi veruju da su sve životinje njihovi prijatelji. Pri tom sa puno razumevanja ističu da kao što ni najbolji prijatelj neće pristati da ga vuku za nos, tako ni životinje ne mogu dozvoliti da im ljudi baš svašta rade.

Sa životinjama treba umeti, a to najbolje znaju vlaške vračare. Obdarene, eto, i da razumeju jezik životinja, tumače njihovo ponašanje i koriste delove njihovih tela. Pri tom im baš, kao i svojim demonima, iskazuju veliko poštovanje. U njihovu čast čak praznuju pojedine dane u godini. Da bi se opasnim dodvorili, a životinje koje im čine dobro odali zahvalnost.

Iz životinjskog carstva vračare, kao posebne saveznice svoje magije izdvajaju ptice. Kažu da njihov jezik može naučiti svako ko ih pažljivo sluša. I tvrde da su ukorenjena verovanja koja danas neki ironično nazivaju sujeverje, u stvari samo precizno šifrirani jezik koji su od davnina utvrdila ta divna leteća bića i ljudi.

Prepoznatljivo "ku-ku" svrstalo je kukavicu u jednu od retkih vrsta koja u svim zemljama ima isto ime. I o njoj je većina naroda kroz vekove raspredala ista verovanja. Kad god je bilo potrebno izraziti bol, žalost ili kvalifikovati čovekove slabosti ljudi su koristili njeno ime i prideve crna ili sinja kukavica (kakve joj je inače boje perje). Razlike u tim verovanjima postoje samo u datiranju perioda kada je najzloslutnije čuti kako kukavica kuka. Po jednima to je od Lazareve subote (nedelju dana pred Uskrs) do Petrovdana. Po drugima, zlokobna kuknjava počinje od Đurđevdana... Svi se međutim slažu da ona inače staje na Petrovdan i da od tada prestaje svaka opasnost. Jer ona se nakon toga, veruju svi narodi, ne ućutka, već se preobražava u jastreba (po nekima u kopca). U svakom slučaju, kako svedoči i francuski etnolog Pol Sebijo, u neku od ptica grabljivica, kada i sama čini sve ono što je u proleće zloslutila. Samo kod Vlaha, međutim, kukavica ima vrlo visoki rejting. Zato je kao ni rodu, nikada ne ubijaju.

		Božije upozorenje Najbolji prijatelj ljudima međutim je kada im kukavica dođe blizu kuće. Ona je vrlo plašljiva. Po njoj je i ljudski strah dobio ime. I zato, kada se već usudi da dođe tako blizu ljudi, to znači da ju je sam Bog poslao da na nešto upozori. Obično, mislili su stari, na neku nesreću. Kraj Timoka misle da kukavica kad predskazuje smrt kuka sa dimnjaka te kuće i da je to opomena da se za savet treba obratiti nekoj vračari u blizini - takva smrt, kažu ne može biti suđenja jer je kukavica ne bi ni najavljivala.

"Ko zna da je čuje, mnogo će naučiti", kaže Desanka Perić i svoje znanje koje je dobila od tri Marije iz sna, prenosi ovako: "Onaj ko čuje kukavicu sa istoka poživeće srećnu godinu, a kome kuknjava stiže sa zapada neka se malo presabere. Manje neka putuje i više nek' razmišlja. Ukoliko se kukavica tokom godine prvi put čuje na prazan stomak, znak je da će sustići nesanica i zamor. Da bi se sprečili ti sitni maleri čim se po prvi put u godini oglasi, kukavici treba odgovoriti. Basma glasi: "Za život i zdravlje" i ponavlja se onoliko puta koliko je kukavica zakukala".

Iskustvo je poučilo Vlahe i da broj dana koliko kukavica kuka pre Đurđevdana, na dan i posle Petrovdana, označava lepu jesen, a ako se oglasi prerano naslućuju hladnu zimu. Kuknjava iz ogoljene šume predskazuje glad, a iz razlistale rodnu i situ sezonu.

- Sve to što kukavica ispriča ljudi mogu da iskoriste sebi u korist. Zato je nikako ne treba ubijati - ističe Desanka sećajući se stare legende o nastajanju kukavice.

Tu se Vlasi slažu sa drugim narodima i njeno poreklo takođe vezuju za veliko prokletstvo. Priču o tome zabeležio je i Tihomir Đorđević. U Homolju je čuo da su devet sestara nakon što im je jedini brat nestao, očajno kukajući zatražile od Boga da im da krila kako bi ga lakše našle. On im usliši želju i pretvori ih u ptice koje više nikad nisu prestale da kukaju.

Valjda se zato još uvek po mnogim grobovima u Timočkoj krajini često na drveni nadgrobni spomenik ili krst pred njim, urezuju crteži onoliko kukavica koliko sestara za umrlim žali. U nekim selima na mestu gde je pokojniku sahranjena glava stavljaju statuu izrezbarenu od lučevog drveta koja simbolizuje pticu i čoveka glave naslonjene na nož. Ne retko na grobu se nađu i kukavičje suze jer sem što jad i suze idu zajedno, veruje se da i sama ptica u periodu svog očajnog oglašavanja u stvari plače. Vlasi misle da njene suze liče na sitna jajašca leptira i nalaze se na grani poređana u krug. Onaj ko ih nađe u rukama ima neprocenjivo važan magijski artikal sa kojim može da načini mnoga čuda.

Vračare u istočnoj Srbiji koriste ih za razne napitke koji pomažu kod dečje groznice. Ali i za bolji rast devojačkih kosa. Čarobno je čak i drvo sa kog kukavica peva pa poznate vračare ne propuštaju priliku da sa njega otkinu po neku grančicu i iskoriste je kasnije da njima ispune devojačke želje.

Za one koji bi da proriču, preporučuje se da kada prvi put začuju glas kukavice desnom nogom pokopaju malo zemlje. Kada se uveče vrate kući treba da je zaviju u belu ili crvenu hartiju i tako otave pod jastuk. Narodu se tako, zapisao je Vuk S. Karadžić, dok je živeo na obalama Dunava, u snu pojavljivala budućnost. Broj koliko puta kukavica zakuka kad se prvi put u godini čuje, označava i koliko će godina ili meseci proći pre nego što se osoba oženi ili uda, tvrdi Desanka Perić. A Emilijan Lilek zabeležio je da su mnogi sedeli pod kukavičjim gnezdom, postavljali joj pitanja i čekali. Broj njenih "ku-ku" kad bi se oglasila određivao je vreme kada će se nešto dogoditi. A ako bi ptica ućutala, pomišljeno se nikad neće ni desiti.