Tokom rasprave o državnom pečatu, Aleksandar Vučić (SRS) pokrenuo je i pitanje Vlaha. On je optužio državne organe da Vlasima pokušavaju da nametnu rumunski jezik. Vučić je optužio Živu Lazića iz Demokratske vlaške stranke i Nacionalnog saveta vlaške manjine da je, suprotno volji većine Vlaha, od državnih organa tražio da rumunski jezik bude priznat i korišćen u sredinama u kojima žive Vlasi. Milan Marković je odgovorio da će novim zakonom o lokalnoj samoupravi i savetima nacionalnih manjina biti precizirana službena upotreba jezika manjina i da Ministarstvo ne može da se bavi standardizacijom jezika manjina.

Beograd - Vlaška magija i verovanje u njenu moć veoma je živo. Gotovo da nema sela u Timočkoj krajini bez takozvanih vračara. Ljudi u nevolji i nemogućnosti da pronađu pravi uzrok svog problema i danas se, u nekim krajevima u Srbiji, za pomoć obraćaju vračarama.

Upravo u ovom mestu susreli smo seljake sa obala Timoka, zadužene za transport provijanta za vojsku; bili su to stvarno Vlasi, obučeni na način da se osećam obaveznim da ga opišem.

Beograd - Nacionalni savet Vlaške nacionalne zajednice pokrenuće upravni postupak protiv države, zbog toga što im posle skoro godinu dana od osnivanja nije omogućena registracija.

Požarevac - Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine osnovan je 31. marta prošle godine u Boru, a već gotovo godinu dana nije registrovan i jedini je nacionalni savet manjinskih zajednica koji ima taj problem. Na skupštinu u Boru pozvana su 102 elektora od čega je prisutno bilo 99, što je maksimalna prisutnost.

Nedavno je u Skoplju, u izdanju Instituta za nacionalnu istoriju i Unije za kulturu Vlaha Makedonije, izašla edicija o Vlasima na Balkanu u formi zbornika radova naučnika iz Makedonije, Srbije i Crne Gore, Rumunije i Bugarske, a čemu je prethodio simpozij brojnih učesnika.

Povodom članka novinarke Marinike Čobanu "Zvanična Rumunija se ograđuje od ove inicijative", (Danas 29-30. oktobar) od nje proskribovana vlaška strana ne može da ostane nema. Do ove novinarske ekskurzije, zagovornici etničke emancipacije Vlaha kritikovani su od vlahofobno orijentisanih pojedinaca na srpskoj strani, pa i među nekim "Vlasima" kao "prorumunska struja". Sada se žigoše kao "provlaška struja" od strane novinarskog pera koje pretenduje da brani "rumunsku opciju". Dakle, da pođemo tragom ove inverzije.

Beograd - Petar Lađević, sekretar republičkog Saveta za nacionalne manjine smatra da predlog rezolucije o o kršenju prava rumunske manjine u Srbiji predstavlja bespotreban i ružan pokušaj internacionalizacije pitanja položaja Vlaha u istočnoj Srbiji. Lađević je za Danas istakao da između vlaških organizacija i države Srbije nema nikakvih sporova i da Srbija čini sve da zaštiti i unapredi prava vlaške manjine.

Nakon internacionalizacije problema nacionalnih manjina u Srbiji, potaknute srpsko-mađarskim incidentima, upozerenje koje je Srbiji upućeno iz Evropskog parlamenta 13. oktobra, čini se da neće biti poslednje. I sam ministar za ljudska i manjinska prava, Rasim Ljajić, javno je izrazio zabrinutost da bi i druge države, kao što je Rumunija, mogle otvoriti pitanje manjina. Ovu strepnju je Ljajić podstakao ocenom da je Rumunija vrlo blizu Evropske unije, te ne bi bilo čudno, kako je rekao, da taj momenat sada iskoristi, dok je Srbija slaba.
Budući da Ljajić nije konkretnije govorio o kakvim bi intervencija Rumunije moglo biti reči, da se pretpostaviti da je upoznat sa inicijativom Vlada Kubreakova, evropskog parlamentarca i Rumuna iz R. Moldavije, koji "vlaško pitanje", odnosno pitanje Rumuna iz Istočne Srbije, namerava da stavi pred Evropski parlament.

Beograd - Direktor Direkcije za sport u Vladi Albanije Milan Brajović izjavio je juče da državna zajednica nije dovoljno učinila za poboljšanje položaja srpsko-crnogorske manjine u Albaniji i da je položaj Srba i Crnogorca u toj zemlji loš.